Uporabljate lahko tudi specialne znake: +, -, * in ? Domov Kanali RSS viri Tweeter viri

Vse te vsebine lahko dobivate v svoje mobilne telefone, ali v svoje računalnike preko RSS odjemalcev in twitterja. Sodeluje lahko vsak, ki ve, da ima kaj povedati. Vsi kanali so odprti za vse. Za zdaj. Itak, da je vse brezplačno. Povezava "mobilizacija" vodi na spletno stran prirejeno za ogled na mobilnih napravah. Pozitivne komentarje radi vidimo. [pošta] Uporabnik( ) Prijava Registracija Navodila [kanal: memorabilia] naroči RSS Top Pop Flop Operacija Vajs Robert Brežnik je napisal: (kanal memorabilia, id 909, ogledov 240) Operacija Vajs Zabelješka vojnika B.R. VP Bogovadja Ovo je istinita priča. Zabelješke radio B.R. 1981/82. Napomena: imena su namjerno ostavljena prava. Možda če se neki prepoznati, nadam se da če jim biti drago. Ovo nije dio dnevnika. Ovo je pisano malo pred sam kraj vojnog roka, po sječanju. Nema oznake datuma, zna se godina 1982! Jednom je Peco, mali makedonac, veoma simpatičan, dotrčao do mene i Slaviše i rekao : Operacija Weiss. Naravno nismo imali pojma šta to znači. I on počne objašnjavati, da je gore na brdu, prema Divčibarama otkrio da neke redovnice imaju puno lubenica. Šta je on tamo tražio se ne zna. I da čemo nočas iči tamo i uzeti nekoliko lubenica, da malo zasladimo. Rekao je da ovaj pothvat mora ostati tajna pred drugima i da čemo ga zvati Operacija Vajs, po nekoj ofanzivi ili tko zna. I tako smo noću izašli krišom iz kasarne i bez nekih problema uzeli svaki po svoju lubenicu. Bit operacije Vajs je bila u lukavstvu i vještini. Imali smo sve. Onda smo otišli pored ograde kasarne, sa vanjske strane, gdje je bila duboka šuma, sjeli, i počeli da jedemo. Korice smo bacali gdje smo stigli. I tako smo se najeli ko čunjevi, zapalili i mislili da je svijet ovako bas ljep. I onda smo se polakomili i svaki dan radili isto. Kod večere smo, za istim stolom, uvijek ja, Peco i Slaviša, veliki drugari, radili kao veliki konspiratori. Neko je šapnuo Operacija Weiss i svi smo šutke kimnuli. Nije trebalo govoriti. Operacija je završavala uvijek na istom mjestu sa punim stomacima. To je trajalo otprilike tjedan dana, možda više. Ali … Redovnice su primjetile da jim fale lubenice i pripremile nam klopku. Kad smo nas trojica došli, jasno lukavi i vješti, tad su nas opkolile i počele vikati. Bili smo zabezeknuti. Onda smo brzinom munje trčali prema šumi. U noč. U spas. To je bilo sve u ovoj noči. U jutro na postrojavanju, mi se foliramo i izbijamo šale na nočne uzbudjaje. Kad dodje kapetan sa dve redovnice. Slaviša je u stroju bio nekoliko ljudi do mene i kaže : sad smo najebali. I jesmo. Redovnice su išle od čovjeka do čovjeka u stoju, i prepoznale su nas. Svu trojicu. Kad su redovnice otisle, neko je vreme bila šutnja, svi su bili jos u stroju, samo mi trojica korak ispred. I onda je nebo presekao urlik kapetana. Šta je bilo posle, se može nagadjati. Morali smo pokazati gdje smo jeli. To je napunilo čašu. Tamo je bila takva svinjarija od razturenih lubenica, da su svi iz kasarne došli da vide. Kasnije smo se sva trojica išli izvinit i one su nam poklonile po jednu lubenicu svakome. Moram priznati da nam je bilo žao. Čak smo ispričali detajle. To bješe Operacija Vajs. (Odlomek iz e-knjige v nastajanju. Prepisano iz originalnega avtorjevega dnevnika iz časov služenja domovini) kul (36) apn (41) komentiraj (0) Dodaj v Facebook